Ukrasno drveće u malim vrtovima

Drveće je ukras u svakom vrtu, kako malom, tako i u velikom. Izuzetno je važno pronaći drvo koje odgovara obliku i poziciji vašeg vrta. Drvo je dugovečna listopadna biljka koja može da živi od nekoliko decenija do nekoliko vekova.

SADNJA DRVEĆA U VRTU

Odlučite se za mesto gde će drvo biti posađeno i nemojte ga više presađivati. Naravno, može se vršiti presađivanje, ali onda drvo miruje, ili jedno vreme boluje dok se ne prilagodi na novo mesto. Zato dobro razmislite gde bi mu bila idealna pozicija. Važno je da to mesto ima dovoljno svetlosti i da je zemljište dobro propusno (da dobro odvodi vodu). Retko koje drvo može da se sadi u senci drugih biljaka.

Tlo, gde želite zasaditi drvo pripremite unapred. Dubina tla bi trebalo da bude od 40-80 cm, u zavisnosti od vrste koju sadimo. U rasadnicima u ponudi imate drveće u saksijama (kontejnerske sadnice) i drveće sa golim korenom. Drveće sa golim korenom možete saditi samo u vreme kada vegetacija miruje (od novembra do marta meseca), dok drveće u saksijama možete saditi tokom cele godine. Ako je sadnica mlada, tj. stablo je tanko, onda ga privežite uz neki stup da ga vetar ne bi oštetio ili slomio. To uradite veoma pažljivo, nemojte previše zatezati kanap. Takođe, ako živite u blizini šume, ili u okruženju gde je mnogo životinja, zaštitite drvo sa žičanom mrežom, tako da životinje ne mogu prilaziti stablu, da ga ne bi oštetile.

Dve do tri godine nakon sadnje drvo bi trebalo redovno i pažljivo zalivati, posebno u sušnom periodu.

VRSTE DRVEĆA – Kako odabrati idealnu vrstu za vaš vrt?

Kada birate koje ćete drvo posaditi vodite računa da izabranu vrstu prilagodite klimatskim uslovima. Ne sadite vrstu koja će “možda” da prezimi ako, na primer, temperatura ne ide ispod  -15 stepeni. Zna se da će u našim uslovima, u uslovima kontinentalne klime, bar jedna od pet zima imati niže temperature, i onda sa sadnjom osetljivih biljaka niste ništa postigli. Odlučite se da li vam je potrebno drvo koje će praviti hladovinu ili drvo koje će biti zanimljiv detalj u vrtu. Mi ćemo vam predložiti neke vrste, koje su po nama najinteresantnije za sadnju.

DRVEĆE ZA HLAD

Kada dođu topli letnji dani onda čeznemo za “debelom” hladovinom. Nju u prirodi može napraviti jedino lepa i velika krošnja nekog drveta.

– Žalosni brest

Drvo koje ima povijene grane i kada ga režemo od dole, on dobija izgled kišobrana. Dostiže visinu do 4 m, a i širina krošnje mu je približno tolika. Ovo je idealno drvo ispod kojeg možete postaviti baštensku garnituru i uživati u toku leta.

– Crvenolisna šljiva

Dekorativna je zbog svoje crvene boje listova i cveta koji se pojavljuje već u martu mesecu. Visina dostiže i do 7-8 m, a širina krošnje je 5 m. Izuzetno je otporna na mraz i na niske temperature.

– Tulipanovac

 Visina drveta je i do 10 m, a širina 5 m. Listovi su krupni i sjajni. Najlepši ukras ovog drveta je njegov cvet žute boje koji podseća na lalu, otuda i naziv “lalino drvo”.

– Crvenolisna trešnja

Dekorativna zbog svoje crvene boje lista tokom cele godine. Krajem aprila meseca cveta roze cvetovima . Visina je do 4 m, a širina krošnje ide i do 5 m.

– Judino drvo (Cercis siliquastrum)

Drvo sa zanimljivim listovima srcolikog oblika. Cveta ljubičastim cvetovima u rano proleće, pa je  u to vreme izuzetno dekorativno. Cvet izbija čak i iz debla, tako da je biljka potpuno prekrivena ovom divnom bojom. Može se formirati i kao žbun.

NISKE VRSTE UKRASNOG DRVEĆA

Ako imate maleno dvorište nemojte misliti da morate biti uskraćeni za drveće u njemu. Postoje i niske, ili patuljaste vrste drveća koje će svojim lišćem, oblikom ili cvetom vaš vrt učiniti zanimljivijim, vašem dvorištu dati privatnost, a neće smetati drugim biljnim vrstama. Ono će biti samo mali detalj, ali detalj koji neće nikome da promakne.

– Crveni javor (Acer palmatum)

Izuzetno cenjen kod vrtlara zbog svog egzotičnog lišća. Možete ga uzgajati u vrtu, ali i u dovoljno velikoj saksiji. Prilikom sadnje obratite pažnju na mesto gde ga sadite. Mlade biljke ne podnose  jako sunce, pa je najbolje da ga smestite u polusenku. Redovno ga zalivajte, a dok je biljka mlada zaštitite je od mraza. Ako primetite da lišće dobija pege, ili se suši i gubi svoj sjaj, znajte da je to od posledica jakog sunca.

– Caragana “Walker”

Drvo koje ima povijene grane i cveta žutim cvetovima krajem proleća. List je specifičan, i podseća na iglice.

– Žalosna vrba (Salix carpea pendula)

Kalemljena vrbica, drvo žalosne forme. U rano proleće na povijenim granama pojavljuju se takozvane “mace” koje predstavljaju prvi znak buđenja prirode i početak proleća.

DRVEĆE  KUGLASTE FORME

Ukrasno kuglasto ili loptasto drveće može se lepo uklopiti u svakom vrtu ili parku kao pojedinačno drvo ili drvored. Zajednički naziv KUGLASTO odnosi se na karakteristični okrugli oblik krošnje i ispravnog debla. Neke vrste i cvetaju, pa je taj cvet i dodatni ukras tokom godine.

– Loptasti javor (Acer platanoides “Globosum”)

Drvo pravilnog loptastog oblika. Raste do 5 m. Veoma atraktivna vrsta za drvored ispred kuće. Nije potrebno orezivanje.

– Okrugli jasen (Fraxinus Globosa)

Drvo koje dobro podnosi naše klimatske uslove i voli sunčane pozicije. Pogodan je za manje vrtove kao detalj na travnjaku, za reprezentativne ulaze i slično.

– Kuglasti bagrem (Robinia “Umbraculifera”)

Izuzetno lep detalj u svakom vrtu. Raste do 4 m. Prvih nekoliko godina u jesen ga orezujemo da mesto kalema ojača.

– Robinia hispida

Bagrem koji cveta roze cvetovima od maja do avgusta meseca. Neko ovo drvo zove i crveni bagrem. Ima loptastu krošnju, ali krošnja nije kompaktna kao kod prethodnih vrsta drveća

ODABRALI STE VRSTU I ŠTA ĆETE DALJE?

Potrebno je da posadite više stabala, odnosno želite više vrsta drveća, birajte pažljivo i kombinujte kako bi trebalo po nekim nepisanim pravilima. Nemojte previše šarati. Na primer, ako želite da u jedan ugao stavite tri stabla, gledajte da to budu dva stabla kuglaste forme (jedna vrsta) i ispred njih jedno stablo žalosne forme. Ili obrnuto, u pozadinu jedno stablo kuglaste forme, a ispred dva stabla  žalosne forme (ista vrsta), itd.

Ako sadite drvored ispred kuće onda odaberite jednu vrstu. Vodite računa i o krajnjim dimenzijama drveća, pa prema tome odredite rastojanje između drveća pre sadnje. Nije dobro da krošnje nakon 5 ili 6 godina ulaze jedna u drugu.

Nadam se da smo vam uspeli pomoći, ukoliko ste bili u nedoumici, šta da posadite. Pazite da ne pogrešite, jer drvo će biti centralna figura u vašem vrtu. Naravno, prilagodite ga obliku i stilu vašeg vrta. Na njemu ćete videti promene godišnjih doba, jer svaka vrsta, od proleća do zime, se menja. Neke vrste menjaju boju lista, neke cvetaju tokom godine, a svaka vrsta raste, povečava svoju krošnju i jača svoje stablo. Nijedan lepo uređen vrt nije kompletan bez ove vrste biljaka.