Najlepše žive ograde

Živa ograda je veoma dekorativni element svakog dvorišta. Ako ste u nedoumici da li da napravite zid između vas i komšije, ili da posadite živu ogradu opredelite se za drugu varijantu. Sigurno se nećete pokajati. Mnogo lepše izgleda zeleni “živi zid”, on daje poseban duh svakom dvorištu. Živa ograda štiti vašu privatnost, štiti vas od nepotrebnih pogleda, pruža zaštitu od vetra i ublažava buku… Ne morate je formirati od samo jedne vrste biljaka, ali vodite računa da sve vrste koje izaberete rastu istim tempom.

cvetne zive ograde

VRSTE ŽIVIH OGRADA

Živice se najčešće formiraju od brzorastućih vrsta četinara ili ukrasnog žbunja. Osnovna podela je na LISTOPADNE i ZIMZELENE.

ZIMZELENE ŽIVE OGRADE OD ŠIBLJA

One ispunjavaju svoju funkciju tokom cele godine. Najčešće se sade sledeće vrste:

Lovor višnja (Prunus laurocerasus),

lovor visnja5

Mahonia,

Mahonia aquifolium

Pirocanta,

PyracanthaRedColumn1360661582511a0c4eaaf04

Fotinija.

fotinia-red-robin_ES_500_0002995

LISTOPADNE ŽIVE OGRADE – visina 2,5-4 m

Najčešće se koriste za sadnju:

Forsythia (Forzicija),

forzicija

Spirea bela,

– Cornus Alba Sibirica,

Vajgela,

– Deucija i ostale.

To su vrste koje brzo rastu i dostižu visinu od 2,5 do 4 metra. Dobro podnose orezivanje i krasi ih cvet. One su slobodno rastuće vrste i trebalo bi ih orezivati samo posle cvetanja i to za 1/3 grane. Sadite ih na rastojanju od 1 m. Naravno, vi ih možete rezati i nekoliko puta tokom godine, ali tada neće imati puno cveta.

LISTOPADNE ŽIVE OGRADE – visina od 1-1,5 metra

Ako želite niže ograde od 1-1,5 m, onda posadite:

Crveni berberis “Atropurpurea”,

crveni berberis3

Žutu potentilu,

zuta potentila

Plavi cariopteris, itd.

cariopteris ograda

Možete i kombinovati ove vrste, ali vodite računa da ne šarate previše. Posadite 5-6 m jedne vrste, pa 5-6 m druge vrste, pa ponovite prvu vrstu itd. Imate potpunu slobodu u kombinovanju ovih biljaka. Ove biljke sadite na rastojanju od 60 cm.

ZIMZELENE ŽIVE OGRADE OD ČETINARA

Kod nas se najčešće koriste:

Thuja “Smaragd”,

tuja smaragd

– Tisa (Taxus baccata),

 

oblici od zive ograde

– Thuja “Columna”,

columne

– Chamaecyparis law. “Columnaris” (ovaj plavi četinar nije preporučljiv za svaki tip zemljišta).

1349_0_Chamaecyparis-lawsoniana-Columnaris-Blaue-Saeulen-Scheinzypresse

NISKE ŽIVE OGRADE – BORDURE do 60 cm

Bordure uz stazice pravimo od biljaka koje rastu od 50-60 cm. Njih sadimo na rastojanju od 50 cm. Najčešće biljke koje sadimo su:

Lavanda,

lavanda5

Berberis “Admiration”,

_vyrn_614Berberis-thunbergii-Admiration

Lonicera pileata.

lonicera pileata

Za bilo koju vrstu ili visinu biljaka da se odlučite, pravi efekat ćete videti za 3-5 godina, tada će se živica formirati kako bi trebalo. Pogledajte detaljan opis ovih biljaka, a i ostale vrste šiblja i četinara na našem sajtu RASADNIK MIHALEK . Sve i jednu vrstu možete koristiti za živu ogradu ili za bordure uz stazice. Ja sam vam predstavila samo nekoliko vrsta koje su po mom mišljenju interesantne, što ne znači da se vama neće dopasti neka druga vrsta biljaka.

FORMIRANJE I ODRŽAVANJE ŽIVE OGRADE

Ako se odlučite za živu ogradu od šiblja, trebalo bi da znate da su to uglavnom kontejnerske sadnice. Pošto su u saksijama možete da ih sadite tokom cele godine. Naravno, izbegavajte letnji period. Biljke se sade pravolinijski i na jednakom rastojanju. Koliko će biti to rastojanje zavisi od vrste koju izaberete. Kada posadite biljke potrebno je redovno zalivanje i okopavanje tokom prve dve godine. Da bi živa ograda izgledala lepo i uredno morate redovno da je orezujete.

OREZIVANJE ŽIVE OGRADE

Ako je u pitanju pravilna živica onda ćete je orezivati 2 do 3 puta godišnje tokom sezone (maj, septembar i po potrebi u novembru). Ne morate se striktno držati ovog pravila.

orezivanje ograde

Dovoljno je da živa ograda bude 60 cm širine, a visinu vi sami određujete. Gledajte da bude konusnog oblika, to znači da je šira u bazi nego pri vrhu. Dok su biljke mlade, koristite za orezivanje mehaničke makaze. Kasnije možete koristiti motorne makaze. Ali njih nemojte koristiti za lovor višnju, jer će joj biti oštećen list, pa ograda neće izgledati lepo. Orezane delove biljke možete koristiti kao reznice (pokušajte, nemate šta da izgubite).

Četinari se ne orezuju kao šiblje. Kod njih se ne diraju glavne grane, već bi trebalo skraćivati bočne grane koje narušavaju lep izgled biljke. Kada glavna grana dostigne željenu visinu onda joj odsecite vrh.

Živa ograda može da se koristi i kao pozadina drugim biljkama,

zive ograde

a može da se kombinuje na jednoj strani jedna vrsta, a na drugoj druga vrsta.

komb tuja columnaris i lovor visnja

Mogućnosti su vam mnogobrojne. Dobro pogledajte dvorište i razmislite koja bi biljka bila idealna za vas. U njoj ćete uživati sigurno narednih 20-30 godina. Zato nemojte da pogrešite u izboru.

Ja, lično, predlažem lovor višnju, jer je to biljka koja ne zahteva mnogo pažnje, a lepa je tokom cele godine. Ali, ukusi su različiti…

Prunus_laurocerasus_4

 

 

Related Posts