Penjačice – puzavice su biljke koje veoma brzo rastu i koje vam omogućavaju da za kratak vremenski period kreirate divne dekoracije u svom dvorištu. One su najbolji saveznici ljubitelja biljaka. U tekstu govorimo o višegodišnjim biljkama, ne govorimo o jednogodišnjim cvetnicama.
Zašto sadimo penjačice?
Penjačice mogu naći svoje mesto na pergolama, ogradama ili zidovima. Mogu biti veoma bujne, vrlo elegantne i korisne, pa ne propustite priliku da ih posadite u vrtu. Razlozi zbog kojih sadimo ove biljke su:
– da vas zaštite od znatiželjnih pogleda,
– da vam pruže hladovinu u toplim letnjim danima,
– da vam ulepšaju vrt ili neku neuglednu površinu (stari zid, čardak i sl.),
– da oplemene goli zid (koji je nezanimljiv),
– da pretvore vašu kapiju u kraljevski ulaz,
– da donesu dah divljine u vašu baštu,
– da od njih formirate živi zid.
Vrste penjačica – puzavica
Osnovna podela penjačica je na LISTOPADNE i ZIMZELENE.
Listopadne vrste su: Klematis, Partenocissus, Wisteria, Camsis…
Zimzelena vrsta je Hedera.
Poluzimzelena vrsta je Lonicera japonica – Orlovi nokti.
Neke vrste imaju tu sposobnost da se penju same – imaju hvataljke (Partenocissus, Hedera), dok je drugim vrstama potrebna potpora za penjanje (Clematis, Wisteria, Camsis, Lonicera…).
Najlepše penjačice – klematisi
Po mom mišljenju, klematisi su najlepše penjačice. Oni cvetaju bogato, zvezdasti cvetovi u raznim bojama i nijansama prekriju biljku u potpunosti. Bukvalno, ni list se ne vidi od tog divnog cveta. Večina kultivara cveta tri meseci u toku godine, nijedna druga vrsta penjačica ne cveta tako dug vremenski period.
Klematisi dostižu visinu od 2,5-4m, što zavisi od vrste i od samog tla u koji je biljka posađena.
Idealno mesto za sadnju klematisa je pozicija u vrtu gde će mu koren biti u senci. Ako nema prirodne senke, posadite neke biljke koje će korenu klematisa napraviti zaklon. Rano u proleće orežite klematise na 15-20 cm visine. Orezivanje obavite krajem februara ili početkom marta meseca, kada prestanu jutarnji mrazevi.
Bršljan – hedera
Ovo su zimzelene puzavice koje nemaju cvet, ali večina varijeteta ima dekorativan list koji je ukras tokom cele godine.
Izuzetno lepo izgledaju pored vodenih površina. Sadimo ih kao pokrivače tla, jer se izuzetno brzo šire. Ovo je jedna od retkih puzavica koja dobro podnosi senovita mesta. Bršljani mogu dostići visinu i do 30m.
Parthenocissus – devojačka lozica
Ovo je listopadna penjačica koja ima drvenasto stablo i hvataljke uz pomoć kojih se sama penje po podlozi na kojoj je. Nije joj potrebna potpora za penjanje. Najčešće je možete videti na kućama ili visokim zgradama.
Dekorativna je tek u jesen kada joj listovi dobijaju izrazito crvenu boju. Može dostići visinu 15-20m. Devojačka lozica izvlači vlagu iz podloge na kojoj se nalazi, pa je iz tog razloga veoma korisna biljka.
Wisteria sinensis – glicinia
Wisteria – Plava kiša je listopadna penjačica koja raste veoma agresivno, tj. brzo. Može dostići visinu i do 20m. Cvetovi su u grozdovima i vise prema dole, otuda i naziv za ovu biljku “Plava kiša”.
Cveta tokom letnjih meseci. Možete je videti u plavoj, roze i u beloj boji. Potreban joj je oslonac za penjanje. Takođe, možete napraviti drvo od ove biljke. Više o tome pročitajte u blogu Wisterija – Plava kiša.
Lonicera Japonica – orlovi nokti
Lonicera je penjačica sa drvenastim stabljikama. Cveta od maja do jula meseca cvetovima bele, žute i narandžaste boje. Cvetovi su joj izuzetno mirisni. Pred zimu joj je potrebno drastično orezivanje kako bi sledeće godine cvetala još bogatije i obilnije.
Inače, možete je orezivati tokom godine više puta, jedino u vreme cvetanja nemojte je rezati. Ova penjačica voli sunce, i dostiže visinu i do 5m.
Tecoma – Campsis
Ovo je prelepa listopadna penjačica koja može dostići visinu i do 10m. Koren joj je jak i veoma dobro razvijen. Voli sunčani položaj i plodno, dobro propusno tlo.
Cvetovi su krupni, trubasti, narandžasto-crvene boje i otvaraju se od juna do avgusta meseca. Ako u vašem vrtu postoji staro, osušeno stablo iskoristite ga kao potporu za ovu biljku, izgledaće savršeno.
Orezivanjem tecomu možete formirati i kao žbun.
Pored gore navedenih penjačica postoji još vrsta koje možete saditi u vrtu. Naveli smo vam one vrste koje se najčešće koriste u našim klimatskim uslovima, koje nisu preterano zahtevne, i koje ćete gotovo sigurno sa uspehom uzgajati. Kao što i sami vidite izbor puzavica je dosta širok i svako od vas može pronaći nešto što mu odgovara. Bez obzira da li su u pitanju listopadne ili zimzelene, da li cvetaju ili ne, sve ove vrste rastu veoma brzo i zahvalne su za gajenje.
Konstrukcija za puzavice
Određenim vrstama puzavica potrebna je konstrukcija za penjanje.
Od čega ćete to napraviti, od kakvog materijala, zavisi samo od vas. Napravite željeni oblik, usmeravajte biljku tako što ćete je orezivati, vezati i na kraju ćete dobiti ono što ste želeli.
Za puzavice nije potrebna neka skupa konstrukcija, jer će je biljka u potpunosti prekriti. Možete iskoristiti metalne šipke koje ćete međusobno povezati u oblik koji vam je potreban, ili možete iskoristiti najobičnije kanape, pa čak i žicu…
Naravno, ako možete sebi priuštiti, onda napravite lepu drvenu ili metalnu konstrukciju koja će i tokom zimskih meseci (kada biljka miruje i nema lista) biti ukras u dvorištu.
Penjačice u saksijama
Večinu penjačica možete saditi u žardinjere ili saksije. Gledajte samo da te posude budu dublje i većeg prečnika. Saksije postavite pored terase koja je natkrivena, napravite konstrukciju do nadstrešnice i usmerite biljku u željenom pravcu. Na ovaj način napravićete zelenu “zavesu” koja će vam praviti hlad na terasi.