RASADNIK MIHALEK

Rododendroni spadaju u najdekorativnije cvetajuće žbunaste vrste severne hemisfere. Broji preko 1000 vrsta i neverovatan broj hibrida (preko 9000).
Ove vrste u prirodi rastu na obodima četinarskih šuma pa zahtevaju zemljište kiselosti  (pH 4-5,5). Najbolje je ako se koristi već gotov, specijalno formulisan supstrat za gajenje rododendrona.

Najbolje ih je saditi u senovita ili polu-senovita mesta, koja su zaštićena od vetra. Takođe, zahtevaju dobro drenirano i vlažno zemljište. Ukoliko se voda zadržava, ili je zemlja suva, oni neće uspevati. Zbog zahteva za kiselim zemljištem, najbolje je površinu pokriti borovim iglicama ili borovom korom. Rododendroni zahtevaju veliku vlažnost vazduha, pa biljku tokom leta orošavajte.

Rododendroni imaju obilno cvetanje, te ovo može iscrpeti biljku. Upravo zbog toga, redovna prihrana im je veoma važna. Najbolji izbor je sporootpuštajuća prihrana za rododendrone i ona se dodaje kada rododendroni započinju vegetaciju.
Zbog veoma zahtevnih uslova, oni će najbolje uspevati u velikim žardinjerama ili saksijama.
Kada budete sadili rododendron u vrtu potrebno je prethodno iskopati  jamu dimenzije 3-4 puta širu i oko 2-2,5 puta dublju od busena biljke.  Za ispunu sadne jame isključivo koristiti kiseli supstrat koji je pomešan sa peskom ili perlitom.
Jednom godišnje, najbolje krajem proleća, potrebno im je zameniti površinski sloj supstrata u debljini od 1-3 cm, vodeći računa da se ne povredi koren.

Kada rododendron završi fazu cvetanja, potrebno je veoma pažljivo otkloniti sve precvetale delove ručnim zalamanjem. Prilikom zakidanja, treba voditi računa o vegetativnim pupoljcima koji se nalaze ispod cvetova.

Rododendrone nemojte okopavati, jer možete oštetiti koren koji je veoma plitak.
Orezivanje rododendrona se može raditi samo u slučaju kada želite da ga oblikujete ili da odstranice oštećene grane i to nakon cvetanja.

Oni su veoma otoprni na zimu.