Tisa – sveto drvo

Zašto je tisa sveto drvo? Da li tisa donosi sreću? Zašto je ovaj četinar od davnina na ceni? To su pitanja koja se često postavljaju, a odgovora ima mnogo i uglavnom se baziraju na legendama. Najjednostavniji odgovor da je tisa mitsko drvo i da ima isceliteljsku moć leži u tome da je ona dugovečna, da se lako regeneriše i da je skoro neuništiva.

Veruje se da ona čuva kuću od bolesti, demona, veštica… pa se preporučuje svima da je imaju u svome vrtu. Takođe, postoji verovanje da je samo držanje grančice tise u kući, posebno kada je okićena bobicama, izuzetno lekovito. Tisa je čudesna, neobična i dugovečna kao maslina.

Opis biljke

Drvo tise je čvrsto i elastično, postojano na vlagu i gotovo nikada ne bubri. Idealno je za obradu. Krošnja joj je gusta i nepravilnog oblika. U prirodi, najčešće, raste pored borova i bukve. Tisa je dvodoma, što znači da postoji ženska i muška biljka. Razlikuju se veoma lako, jer ženska tisa ima crvene bobice na sebi tokom zime. Bobice mogu biti i žute boje.To je njen ukras, naročito lepo izgleda kada je prekrije sneg. Iglice su joj tamno zelene, svetlo zelene ili žute što zavisi od vrste.

Tisa u vrtu

Tisa je izuzetno otporna na gradske uslove. Pogodna je za sadnju u parkovima, crkvama, etno kompleksima, okućnicama… Može da se sadi i u zasenčenom prostoru, ali i na prostoru sa dosta sunčeve svetlosti. Odgovara joj svaka vrsta tla, nije preterano zahtevna. Raste veoma sporo, naročito u prvih 5-6 godina. Postoji veliki broj formi ovog četinara. Nabrojaćemo one vrste koje su najinteresantnije za sadnju u vrtovima.

– TAXUS BACCATA FASTIGIATA ROBUSTA – četinar tamno zelene boje koji dostiže visinu do 2,5 m i širinu do 50 cm. Idealan četinar za sadnju na reprezentativnim ulazima, u malim vrtovima i baštama. Odgovara mu polusenka.

– TAXUS BACCATA FASTIGIATA AUREA – zlatna tisa izuzetno sporog rasta.  U prvih 10 godina može da naraste do 2 m i ode u širinu do 40 cm. Odgovaraju joj sunčana do polusenovita mesta.

– TAXUS BACCATA LAKATOŠ – četinar koji dostiže visinu do 6 m i širinu do 1,2 m. Može se saditi kao soliter na travnjaku.

Sve ove vrste su stubaste forme i ne zauzimaju mnogo prostora. Lepo se kombinuju sa četinarima drugih oblika (loptasti, kupasti ili polegli) i sa ukrasnim šibljem. Dobro će izgledati i u alpinetumu (kamenjaru) u kombinaciji sa cvetnicama i patuljastim četinarima. Kao što i sami vidite tisa će se lepo uklopiti u skoro svaku kombinaciju biljaka. 

Orezivanje tise

Ovo zimzeleno drvo odlično podnosi orezivanje. Pošto se posle orezivanja veoma brzo regeneriše tisa je idealna za formiranje živih ograda. Takođe, od ove biljke se mogu praviti predivni topijari. Topijari predstavljaju biljke koje su orezivanjem dobile određeni oblik. Skoro svaki oblik je moguće izvesti od ove biljke. Želite li lopte, polulopte, kocke, kupe… pokušajte da to uradite na manjim primercima. Nije to baš tako jednostavno, ali ako imate vešte ruke uspećete. Topijari mogu da se prave i od šimšira (buxus), ligustruma, božikovine…

Tisa – zanimljivosti

– U Engleskoj postoji drvo tise staro preko 4.000 godina. Pod njim se venčavaju parovi da bi im brak bio dug i srećan.

– Cela biljka je otrovna sem bobica. Odnosno i seme u toj bobici je otrovno, nije otrovno samo meso oko semenke, zato oprez! Baš iz tog razloga što je biljka otrovna ne napadaju je ni gusenice, ni crvi, ni biljne vaši.

– Tisa stara 70 godina opstala je u jednom starom rudniku, a potamnila je samo nekoliko milimetara. Takav mehanizam odbrane nema nijedno drvo sem nje.

– Poslednjih godina ispituju se njena lekovita svojstva. Veruje se da je već napravljen lek, u jednoj od laboratorija, koji će spasiti mnoge ljude (veruje se, ali nije zvanično potvrđeno).