Visterija – plava kiša je veličanstvena listopadna puzavica. Latinski naziv za ovu biljku je WISTERIA SINENSIS, a zovu je još i GLICINIJA.
Visterija – plava kiša – opis
Može da dostigne visinu od 6 do 20 m, pa čak ima i primera gde je i viša od 20 m. Njen ukras je cvet koji se javlja u krupnim visećim grozdovima. Otuda i naziv za ovu biljku “plava kiša”. Postoji i visterija u beloj boji – wisteria floribunda “Alba”,
u ružičastoj boji – wisteria floribunda “Rosea”
i u svim nijansama između ove tri boje. Cvetovi su joj opojnog mirisa i javljaju se od maja do juna meseca. Izuzetno mirisni cvetovi privlače pčele i druge insekte koji ne mogu odoleti medenom nektaru ove biljke. Nakon cvetanja, na mestima gde je bio cvet, formiraju se duge i plišane maune pune semena. One se zadržavaju na granama tokom zime, pa predstavljaju dodatni ukras ovoj penjačici.
Oslonac za visteriju
Pošto biljka godišnje može da naraste i do 3 m u visinu, ona vremenom postaje masivna i teška, pa joj je potreban siguran oslonac za penjanje. To može biti neka rešetka, drvene lestvice, pergola i sl.
Neke penjačice imaju tu sposobnost da se same penju, bez oslonca, ali visterija nije jedna od njih.
Mesto za sadnju visterije
Kao i sve biljke penjačice, pa tako i visteriju sadimo radi prekrivanja pergola, ograda ili neuglednih zidnih površina. Koren ove biljke je veoma jak, pa nije preporučljivo da se sadi blizu temelja kuće. Sadite je pored dvorišnih prostorija (šupa, čardak, stari zid,…).
Ona je veoma invazivna biljka pa može izazvati oštećenja oluka, krovnih letava, fasade, pa čak i prilazne staze može podići svojim korenom. Može, ali ne mora. Možda neko od vas ima visteriju godinama i nema nikakvih problema.
Nega i odrzavanje visterije
Visterija je biljka koja nije preterano zahtevna, pa može da raste i u siromašnom zemljištu. Međutim, sigurno će biti lepša u dobro dreniranom, bogatom humusom i vlažnom tlu. Voli sunčane pozicije, ali bi bilo dobro da je koren biljke u hladu. Takve uslove traži i klematis. Ako je nemoguće da nađete takvu poziciju u vašem vrtu, onda koren visterije zaštitite drugim biljkama koje ćete saditi u njenoj blizini. Te biljke moraju biti visine od minimum 50 cm.
Otporna je na niske temperature, što znači da dobro podnosi naše kontinentalne zime, i topla leta. Tokom prve dve godine, dok je biljka mlada, zaštitite je tokom zime. Posle toga nema više potrebe za zaštitom. Redovno zalivajte biljku, jer u suprotnom, biljke koje se ne zalivaju redovno u vreme formiranja cvetova će sledeće godine mnogo manje cvetati.
Orezivanje visterije
Kao i kod ostalih biljaka koje cvetaju, orezivanje se obavlja nakon cvetanja, kada predugačke grane skraćujemo na pola. Međutim, šta uraditi ako VISTERIJA NIJE CVETALA? Ovo je pitanje koje se često postavlja i to je najveći problem kod ove biljke. Ako u proleće nije bilo cveta onda uzmite makaze u ruke i krenite sa orezivanjem biljke. Sve duge grane skratite za polovinu. U jesen ponovite ovo sa istim granama. Znači, od prvobitne dužine ostaje samo 1/4 grane. Na krajevima izdanaka koje ste skratili pojaviće se pupoljci koji će naredne godine cvetati.
Visterija – plava kiša
Da biste visteriju oblikovali kao drvo, prvih nekoliko godina nakon sadnje biljke, moraćete grane isprepletati, odnosno umotavati u spiralu.
Vežite biljku uz neki štap (potporu) i uklanjajte izbojke svake godine iz tog budućeg stabla. Kada grane dovoljno ojačaju i odrvene, taj štap, koji je bio potpora, možete ukloniti. Krajnji rezultat – napravili ste DRVO VISTERIJU. Kao što vidite nije to neka mudrost, potrebno je par godina i od penjačice, dobijate ukrasno drvce.
RAZMNOŽAVANJE VISTERIJE
Visterija se može razmnožavati na razne načine. Jedan od njih je razmnožavanje iz semena. Međutim, tada očekujte prvo cvetanje za minimum tri godine, ako biljka preživi taj period. Mada ima primera i da ne procveta desetak godina. Lakši način je razmnožavanje položenicama.
Najjednostavnije, jednu lozu (granu) zakopajte u zemlju, zalivajte taj deo i sačekajte da prođe godina. Nakon toga, makazama odvojite novu biljku od svoje “majke”. Tek sledeće godine, u jesen, novu biljku presadite na željeno mesto. Razmnožavati se može i reznicama i kalemljenjem, kao i večina biljaka.
Visterija – otrovna biljka
Spada u grupu otrovnih ukrasnih biljaka u našim vrtovima. Prava vrtna lepotica, koja ima i onu drugu lošu stranu. Neko kaže da su otrovne same semenke i maune, ali postoje dokazi da su i ostali delovi biljke otrovni. Naravno, do trovanja može doći samo ako pojedete bilo koji deo ove biljke. Ne verujem da bi neko jeo bilo koji deo visterije, ali poseban OPREZ morate imati zbog dece koja su radoznala i kojima može pasti na pamet ovako nešto.
Zanimljivosti o visteriji
U Japanu je visterija jedna od omiljenih biljaka. Zovu je Fudži (Fuji). U njihovom cvetnom parku u gradu Ashikaga nalazi se ovo drvo koje oni zovu najlepšim na svetu. Drvo je staro oko 145 godina i formiralo je kišobran od cvetova. Takođe, u Japanu, u gradu Kitakyushu postoji i tunel formiran od 150 stabala visterije, zovu ga tunel za zaljubljene.
Visterija može da živi i preko 100 godina, pa joj je dodeljeno i simbolično značenje besmrtnosti i dugovečnosti. Takođe, ova biljka simbolizuje i ljubav, gracioznost, strpljenje i pobedu nad teškoćama.
