Čuvarkuće – ukras u vašoj bašti

Čuvarkuće-ukras u vašoj bašti. Ovo je višegodišnja biljka sa debelom lisnom rozetom. Iz sredine se razvija cvetna stabljika koja je na biljci od aprila do septembra meseca. Listovi su zeleni, a pri vrhu su crvene boje, mesnati su, debeli i sočni. Ovo je opis domaće čuvarkuće koja se naječšće koristi u lekovite svrhe. Oni u sebi sadrže “rezervoare” vode koji biljci omogučavaju da preživi duži sušni period.

Čuvarkuća raste na svakom tlu, ali joj najviše odgovara sunčani položaj i propusno tlo. Ukoliko je na vlažnom mestu doći će do truljenja biljke, jer ne voli previše vlage.

Sadimo je na kamenu,

između kamenja,

pa i na krovovima kuća. Dovoljno je samo malo zemlje i ona će se prihvatiti svojim korenom i nastaviće da živi i da se širi.

Ukrasne vrste čuvarkuća

Danas postoji preko 3000 hibrida čuvarkuća i one se uzgajaju u ukrasne svrhe. Tim ukrasnim vrstama pronađite mesto u vašem vrtu. Ne traže vaše vreme i pažnju koju traže ostale biljke. Latinski naziv SEMPERVIVUM znači “UVEK ŽIVA”, samim tim ne zahteva preteranu negu.

Ako imate kamenjar, jedan mali deo darujte ovim biljkama, one će vas godinama nagrađivati svojim bojama. Posebno je interesantno da skoro svaka vrsta promeni oblik i boju bar tri puta u toku godine.

Ako imate stari panj ili neko deblo, a ne znate šta ćete s njim, evo ideje – oživite ga ovim biljkama.

Ako nemate ni jedno, ni drugo, ne očajavajte, postoji i treće rešenje. Posadite ih u saksije ili ukrasne žardinjere i postavite ih na balkon ili terasu.

Kombinujte sadnju po vrstama i po boji lista (crvenu pored zelene, tamno zelenu pored mnogo svetlije zelene itd.). Nemojte dve slične vrste staviti jednu pored druge, jer tako neće doći do izražaja svaka vrsta.

Takođe su lepe kombinacije čuvarkuća i perena koje se sporije šire (ako su agresivne ugušiće čuvarkuću).

Ovde vidite pregusto posađene bijke, vodite računa o tome da je njima potreban prostor da se šire (u obe žardinjere je previše biljaka, što znači da je vreme za razmnožavanje).

Čuvarkuće u razbijenim saksijama

Ako ste, kojim slučajem, razbili neku staru glinenu saksiju, ne očajavajte. Nemojte odmah da je pakujete u džak za smeće, ona i dalje može poslužiti kao  dekorativan element u vašem vrtu. Baš ova vrsta biljaka može popuniti tu saksiju i to na veoma interesantan način. Pogledajte neka od rešenja, ali verujemo da ćete vi to uraditi na neki svoj način. Ovde na slici vidite kombinaciju seduma, isto to možete uraditi sa čuvarkućama.

Na drugoj slici vidite neke druge biljke, ali pogledajte kako je saksija podeljena na nivoe, na svaki nivo stavite po jednu vrstu čuvarkuća, a na vrh neku biljku koja je viša rastom. Dobićete prekrasnu kombinaciju na malom prostoru.

I na trećoj slici su u pitanju nivoi, ali napravljeni malo drugačije.

Ovakvu saksiju sa ovim zanimljivim biljkama postavite na neko mesto koje je interesantno, na primer na kamenjar, ona će dati poseban pečat toj površini. Ili je postavite na neko mesto na terasi ili balkonu, isto će izgledati veoma zanimljivo i neobično.

Lopta od čuvarkuća

Evo još jedan zanimljiv način kako da posadite ove biljke.

A ovo je krajnji rezultat sadnje.

Ako vam se ovo dopada pogledajte  lopta od čuvarkuca –  kako da napravite ovakvo umetnično delo. Ovako nešto ne može ostati neprimećeno. Veliki broj biljaka, malo rada i malo više mašte i evo krajnjeg rezultata.

Lekovita svojstva

Prema starom verovanju ova biljka štiti kuću od raznih nevolja i nesreća (od udara groma, požara, veštica, bolesti). Veruje se da neutrališe delovanje negativne energije, da neutrališe posledice stresa i loših misli.

Sempervivum tectorum je osnovna vrsta i ona se koristi u lekovite svrhe. Ostali ukrasni  kultivari nemaju ista lekovita svojstva. Čuvarkuća u svom listu sadrži jabučnu i mravlju kiselinu. Najpoznatija upotreba ove biljke je kod izbacivanja masnoće iz ušnog kanala. U narodu ovu biljku zovu i UHOVNIK. Listići  se beru od marta do oktobra meseca. Sok iz njih koristi se kod raznih povreda kože, posekotina, čireva, opekotina… Poznato je i da se list ove biljke koristi za uklanjanje bradavica i kurjih očiju. Dovoljno je da bolno mesto premažete njenim sokom ili stavite oblog od prerezanog lista na ranu.

Takođe, na lice možete nanositi uzdužno rasečene listove čuvarkuće, jer njen list hrani i zateže kožu lica. Ova biljka se smatra jednim od “prirodnih lekova” koji nemaju štetnih posledica po organizam.

Zanimljivosti o čuvarkućama

– Vode poreklo iz Meksika.

– Još u IX veku, Karlo Veliki je svojim odredbama naredio seljacima da uzgajaju 72 biljke, a jedna od tih biljaka je bila i čuvarkuća.

– Ova biljka može izdržati veliku sušu, ali i jak mraz. Ako je zaledite ona neće izgubiti lekovita svojstva (iscedite sok iz lista tokom leta i čuvajte za zimske dane, ukoliko vam  zatreba).

– Postoji i stara narodna poslovica koja glasi:”Bolje je imati čuvarkuću na kući, nego dva psa ispred kuće.”

– Grci i Rimljani su sadili ove biljke pored drugih biljaka da ih zaštite od gusenica, štetočina i insekata.