Magnolija

Magnolija je jedna od omiljenih biljaka svakog baštovana. Kada se rano u proleće otvore krupni cvetovi na golim granama, oni ne mogu a da ne privuku pogled svakog prolaznika. Ona simboliše dostojanstvo i istrajnost, čistoću, lepotu i ženstvenost.

Magnolija je drvenasta biljka koja može da se formira kao žbun ili kao drvo, što zavisi od vrste. Njeni cvetovi mogu biti: beli, žuti, crveni, ružičasti i ljubičasti. Listovi su joj sjajni, krupni i kožasti.

Magnolija – vrste

Prvi vesnik proleća je MAGNOLIA STELLATA. Ona ima zvezdasti cvet bele boje.

Raste do 3 m i omiljena je u manjim vrtovima.

MAGNOLIA “SUZAN” je veoma rasprostranjena vrsta kod nas. Cvet joj poput lalinog, pa je zovu i lalino drvo, što je naravno pogrešno.

Široka je paleta boja njenih cvetova. Dostiže visinu i do 5 m.

MAGNOLIA “NIGRA” cveta početkom aprila meseca, a često obnavlja cvetove i u avgustu.Dostiže visinu do 4 m, a širina krošnje je i do 3,5 m. Raste sporo.

Jedna od novijih vrsta magnolije je “Genie”. Njeni cvetovi su tamno crveni i mirisni.

MAGNOLIA GRANDIFLORA je zimzelena vrsta magnolije koja najčešće raste na primorju. Ne podnosi niske temperature. Cvet joj je krupan i beo.

Listovi su sjajni, zeleni i kožasti. Vreme za cvetanje je od maja do septembra. Prvo cvetanje joj je u desetoj godini života. Dostiže visinu do 25 m.

MAGNOLIJA ŽUTA – “Yellow Lantern” – cveta u aprilu i maju mesecu i cvetovi joj traju dosta dugo.

MAGNOLIJA PLAVA – “Blue Opal” – zanimljivaje zbog plave boje pupoljaka.

MAGNOLIJA KOBUS – Drvo do 10 m visine i 8 m širine, porekom iz Japana koji najpre ima koničnu, a kasnije široku i ovalnu krošnju. Listovi su izduženo-ovalni, veliki, dužine preko 20 cm i širine do 10 cm. Obilno cveta pre listanja i cvetovi ostaju dugo na granama. Cvetovi su bele boje i široko se otvaraju. Ovo je najotpornija vrsta magnolije i sadi se kao soliterno stablo, u grupama, duž ulica i gradskih skverova.

Pored ovih postoji još mnogo vrsta, ali ovo su one koje se najčešće sade kod nas.

Magnolija – kako je negovati

Da biste uživali u lepoti ove biljke vodite računa o njenom staništu. Ona voli blago kiselu zemlju bogatu humusom. Ako zemlja ima visoku PH vrednost i bogata je krečnjakom to može biti problem za njeno cvetanje. Zato, kada sadite ovu biljku, zemlju pomešajte sa tresetom. Magnolija voli da je zaštićena od udara vetra, pa bi bilo preporučljivo da joj obezbedite mesto pored nekog zida ili u nekom uglu u dvorištu. Ona ima pljosnati koren, zato ne bi trebalo okopavati deo oko njega da ga ne oštetite. To ne znači da ona treba da raste u travi, nego počupajte tu travu oko korena biljke. Dok je biljka mlada zaštitite joj koren od smrzavanja tokom zime.

Razmnožavanje magnolije

Magnolija može da se razmnožava semenom ili vegetativno.

RAZMNOŽAVANJE SEMENOM

Seme sakupite u jesen kada počne da ispada iz mahune i odmah ga posijte, jer mu je klijavost kratkog veka. Ako seme ne izmrzne tokom zime, proklijaće rano u proleće. Tada redovno održavajte to mesto vlažnim. Ali upamtite, magnolija koja nikne iz semena neće cvetati 7-8 godina.

VEGETATIVNO RAZMNOŽAVANJE

–Reznicama– reznice se uzimaju u julu mesecu. Veličina grančice trebalo bi da bude 8-10 cm. Odstranite lišće i zabodite grančicu u pesak. Čim se formira koren biljku presadite u saksiju u mešavinu baštenske zemlje, treseta i žutog peska.

–Položenicama– sigurniji način je razmnožavanje položenicama. Izaberite jedan od snažnijih izbojaka i savijte ga u zemlju (položite ga uz matičnu biljku). Redovno zalivajte. Potrebno je od 18 meseci do 2 godine da “nova biljke” pusti koren. Tek tada je možete odvojiti od matične biljke i posaditi negde dalje.

Magnolija u kozmetici

Ekstrakt magnolije štiti i učvršćuje kožu, daje koži elastičnost i umanjuje znake starenja, pa je veoma popularna u kozmetičkoj industriji. Preporučuje se za negu iritirane kože, a najbolji efekat za ovu svrhu se dobija kada se pomeša sa nevenovim uljem. Takođe je dobra za uklanjanje akni i ublažavanje otoka.

ANTISTRESNO DEJSTVO MAGNOLIJE

Ne samo da trenutno opušta, nego i povoljno deluje na podizanje nivoa otpornosti na stres.  Za to dejstvo možemo zahvaliti određenim spojevima u njenoj kori. Ekstrakt njene kore može se koristiti za lečenje nervoze, napetosti i nesanice, što znači da ima antidepresivno delovanje, a pri tome nema nuz pojave kao što je opadanje koncentracije, vrtoglavica, pospanost itd. Poznato nam je da svi antidepresivi (lekovi)  imaju ove nuz pojave. Nažalost, u današnje vreme kada je depresija jedna od vodećih bolesti u svetu, ova biljka bi mogla imati široku primenu u farmaceutskoj industriji.

VOSAK MAGNOLIJE ZA LEPU KOSU

Da li ste se nekada upitali zašto je list magnolije tako sjajan? Odgovor je u vosku koji štiti listove ove biljke i daje im izuzetan sjaj. Istovremeno taj vosak održava optimalnu razinu vlage i štiti listove od nepovoljnih spoljnih uticaja. Ekstrakt voska daje kosi poseban sjaj, obnavlja je i čini je elastičnijom.

Zanimljivosti o magnoliji

– Po feng šuiju, ukoliko posadite magnoliju ispred kuće ona privlači energiju zadovoljstva i spokoja, a ukoliko je posadite iza kuće simboliše polako, ali sigurno sticanje bogatstva. Bilo da je to legenda ili nešto drugo, sigurno nećete odoleti lepoti njenog cveta.

– Navodno, ova biljka je postojala još pre ledenog doba. Kao oblik evolucije, da bi se zaštitila, razvila je specifičan cvet koji nema prašnike, jer tada pčele nisu postojale.

– Kinezi i Japanci već 2000 godina koriste lekovita dejstva ekstrakta njene kore. Danas se ovaj ekstrakt koristi u medicini, i to najviše u kozmetičkoj industriji.