Bršljani – hedere – su veoma otporne biljke što odgovara ljubiteljima zelenila koji nemaju previše vremena za negu. Prirodna staništa bršljana su šume, drveće, vlažni položaji, stene… Inače, sve puzavice su veoma cenjene biljke jer predstavljaju lepo i korisno rešenje za pokrivanje neprivlačnih površina. Bršljani su zimzelene biljke koje se veoma često sade u vrtovima i imaju široku primenu u hortikulturi.
Bršljani – vrste
Postoji veliki broj različitih vrsta bršljana. Razlikujemo ih po veličini, brzini rasta, obliku i boji listova. Izaberite vrstu koja odgovara potrebama mesta gde planirate sadnju. Najčešće se koriste ove dve vrste za sadnju.
– Zeleni bršljan (hedera helix)
– Bršljan sa šarenim listom.
Mesto za sadnju bršljana
Bršljanima odgovara svetlo mesto bez direktnog sunca, polusenka ili senka, ravnomerna vlažnost i dobro propusna i rastresita zemlja. Varijetete sa tamnijim lišćem sadite u tamniji deo vrta, idealni su za severne zidove i senovita mesta. Vrste koje imaju šareni list sadite u polusenku, ako ih sadite u potpunu senku onda će biljka izgubiti svoju “šaru”. Bršljane nemojte saditi na južnoj strani gde će biti izloženi suncu i brzom isušivanju zemlje. Izbegavajte stare zidove koji se odranjaju i na kojima biljka neće naći siguran oslonac.
Nega bršljana
Bršljani su otporni i na visoke i na niske temperature. Veliki problem može biti kada je zima izuzetno jaka, pa dođe do smrzavanja tla oko same biljke. U tom slučaju biljka može pretrpeti manja ili veća oštećenja. Bez obzira na to, već u proleće biljka će se brzo oporaviti i podariće nam nove listiće.
Prvih godina nakon sadnje bršljan raste veoma sporo. Kako bi ubrzali rast, mlade izbojke treba poleći i pričvrstiti uz zemlju. Tada će brzo doći do rasta prostranih izbojaka. Posle nekoliko godina, bršljan počinje naglo da raste, svojim izdancima se učvrščuje za zidove visine i preko 20 m. Kada se formira gusto zelenilo teško ćete odvojiti biljku od zida, onda ga morate malo orezati. To radite u martu (početkom proleća).
Kada sadimo bršljane?
Bršljane sadimo na mestu gde je senka i ne može se formirati lep travnjak. U tom slučaju biljka se ponaša kao pokrivač tla i ozeleniće željenu površinu.
Koriste se za formiranje zelenih zidova, za formiranje živih ograda, za maskiranje neuglednih površina, najjednostavnije rečeno za stvaranje prijatnijeg ambijenta u vrtu.
Česta primena je i na terasama, zato što je bršljan pogodna biljka za sadnju u saksijama (žardinjerama). On će prekriti saksiju svojim slapovima.
Zašto se bršljan ne penje uz zid?
Razlozi za to mogu biti sledeći:
– Hemijski sastav zida (svež beton “spaljuje”, uništava hvataljke kojima se biljka penje).
– Ako je zid obložen fasadnim ciglama koje daju kiselu reakciju.
– Ako ste za reznice koristili stare grane koje su precvetale (ove grane neće više obrazovati izdanke za puzanje).
Bolesti bršljana
Bršljane može napasti crveni pauk, štitaste i biljne vaši i mogu da obole od gljivične pegavosti listova.
Svi delovi biljke su gorkog ukusa i otrovni (ako ih pojedete). Najotrovnije su bobice – plodovi. Kada orezujete biljku koristite zaštitne rukavice, jer sok koji list ispušta nadražuje kožu.