Fizokarpus (Physocarpus opulifolius) – još jedan ukrasni grm koji se retko viđa u našim vrtovima. Znate već kako to kod nas ide, ako primetimo neku neobičnu biljku u nečijem vrtu, onda pitamo šta je to, pa je pokušamo nabaviti ili razmnožiti reznicama. Dok je ne vidimo, ta biljka kao i da ne postoji. Zato ćemo vam pokušati približiti biljke koje se retko sreću u našim vrtovima, a mogu da uspevaju u našim klimatskim uslovima bez ikakvih problema. To su vrste koje su bez pravog razloga smeštene u drugi plan. Prva od tih biljaka je fizokarpus.
Fizokarpus (Physocarpus opulifolius)
Fizokarpus je intenzivno obojen listopadni žbun, pogodan za pravljenje velikih kontrasta u bašti. Izuzetno je cenjen u hortikulturi. Predstavićemo vam dve vrste fizokarpusa. Obe vrste imaju sve što je jednoj biljci potrebno da bi se izdvojila u odnosu na druge vrste. To su neobična boja lista, lep cvet, kompaktan rast i ukrasne grane. Iako je listopadan grm, on je ukras tokom cele godine.
– Physocarpus opulifolius “Dart’s Gold” – ukrasni grm koji raste do 2 m visine.
Listovi su krupniji i javljaju se u zlatno-žutoj boji. Cveta sitnim belim cvetovima koji su skupljeni u cvasti. Ti cvetovi podsećaju na cvetove od spiree (suručica). Grm cveta krajem juna, početkom jula meseca. Najlepše kombinacije ovog ukrasnog grma su sa biljkama crvenog ili tamno zelenog lista. Tada se on jasno izdvaja sa svojom bojom. U jesen dobija narandžastu boju lista.
– Physocarpus opulifolius “Diabolo” – ima karakteristike kao prethodna vrsta, jedina je razlika u boji lista i cveta.
List mu je boje crnog vina, što izdvaja ovu biljku u grupu retkih crvenolisnih žbunova. Od crvenolisnih žbunova najpoznatiji su crveni berberisi. Postoji mnogo vrsta iz grupe berberisa, možete naći vrste koje rastu u visinu od 40-tak cm, pa sve do 3 m. Oni se najčešće sade kao kontrast zelenolisnim biljkama. Ali umesto viših vrsta berberisa, možemo saditi fizokarpuse. Mnoge vrste grmova dobiju u jesen crvenu boju lista, a fizokarpus je crvene boje tokom cele sezone listanja. Cvetovi su mu u beloj ili belo-ružičastoj boji.
U septembru se formiraju plodovi koji ostaju do proleća na biljci. Ti plodovi nisu upadljivi, pa ne daju neku posebnu estetsku vrednost ovom grmu.
Grane, odnosno stabljike, predstavljaju ukras tokom zimskih meseci. Njihova boja varira od narandžaste, preko crvene, pa sve do braon boje.
Sadnja fizokarpusa
Fizokarpus sadite na mesto koje obiluje sunčevom toplotom i svetlošću. Ako mu odredite takvu poziciju u vrtu boja lista prve vrste će zaista biti zlatno-žuta. Možete ga saditi i u polusenku, u tom slučaju list se neće toliko isticati i biće malo tamniji,tj. neće imati onako intenzivnu i jaku boju. Što se tiče kvaliteta zemljišta ova biljka nije izbirljiva. Odgovara joj dobro drenirano tlo bogato humusom, mada uspeva i u drugim uslovima.
Fizokarpus sadite pojedinačno ili u grupi od po nekoliko biljaka. Kombinujte ih zajedno, ove dve vrste, jedan sa zlatno-žutim listom i jedan sa crvenim listom. Efektno deluju dve biljke iste vrste, istog cveta, a različite boje lista.
Možete da ih sadite i u grupi i formiraćete živu ogradu srednje visine.
Orezivanje obavite nakon cvetanja, kao i kod ostalih ukrasnih grmova.
Biljka je atraktivna za pčele, leptire i ptice. Ako želite ove posetioce u vašem vrtu, posadite fizokarpus.
Nedostaci fizokarpusa
Ovo je otporna biljka, pa ne oboleva ni od kakvih bolesti. Retko ga napadaju insekti i otporan je na pepelnicu. Sve ovo gore navedeno je dobar preduslov da ovu biljku imate u svom okruženju.