Pančićeva omorika
Pančićeva omorika – picea omorika – je elegantan visoki i uski četinar, piramidalnog habitusa, kod kog su donje grane povijene prema dole, središnje su horizontalne, a gornje grane su uperene ka vrhu. U gradskim uslovima može dostići visinu 10-15 m, a širinu od 3-6 m, dok u prirodi dostiže visinu i do 50 m. Godinama dobija svoj prepoznatljiv izgled. “Dama među četinarima” – i ovo ime je aktuelno za Pančićevu omoriku. Muške i ženske šišarke se pojavljuju svake godine, viseće su, dužine oko 5 cm. Ženske su braon-ljubičaste boje, a muške su svetlo crvene boje. Pojavljuju se u jesen. Četine su sa lica tamno zelene, a sa naličja imaju dve uske bele pruge koje daju srebrnasto-zeleni efekat ovom četinaru.
Sadnja picee omorike
Ova biljka je izuzetno otporna i na sušu – visoke temperature, i na hladnoću, što joj omogućava da preživi u ekstremnim uslovima visokih planina. U prirodi raste na visini od 400-1700 m nadmorske visine. Omorika se najbolje razvija na punom suncu, neutralnim do alkalnim zemljištima, veoma bogatim i dobre drenaže. Raste na krečnjačkim liticama koje su pretežno okrenute ka severu. Na Mitrovcu, na Tari, raste na močvarnom zemljištu. Kao i veliki broj četinara, tako ni ona, ne voli previše vode. Najčešće se sadi u gradskim parkovima, ali i kao soliterno stablo u vrtovima. Veoma je otporna i tolerantna na gradska zagađenja. Međutim, nije otporna na mehanička oštećenja, tj. na negativno delovanje čoveka u prirodnim staništima, pa spada u ugrožene vrste.
Dok je biljka mlada možete je gajiti u većim žardinjerama, ali kasnije se mora presaditi u vrt. U poslednje vreme ova vrsta četinara se često koristi za praznično ukrašavanje. Umesto obične jele i smrče, kiti se baš Pančićeva omorika, koja ima kompaktnu formu kada je biljka mlada.
Zanimljivosti o Pančićevoj omorici
Josif Pančić je čuo da postoji četinar koji se razlikuje od jele i od smrče još 1855. god. Nije uspeo da je pronađe sve do 1875. god. Uprkos osporavanjima u tadašnjim naučnim krugovima, on je ipak uspeo da dokaže da se radi o novoj vrsti smrče i nazvao ju je Picea omorica, a veoma često joj je tepao “Ledena lepotica”. Zbog svoje retkosti i neprocenjive botaničke vrednosti, ova biljka je proglašena zaštićenom vrstom. Njeno očuvanje je od vitalnog značaja za botaničku zajednicu, ali i za buduće generacije koje će imati priliku da uživaju u njenoj lepoti.
Pančićeva omorika spada u najpoznatije biljke iz Srbije i predstavlja endemit Balkanskog poluostrva.
jelka
