Jesenja sadnja, da ili ne? Kada lišće počne da žuti, većina nas pomisli da je baštenska sezona gotova. Alat se odlaže u šupu, a nove biljke čekaju mart i april. Iskusni baštovani, međutim, znaju da je jesen jedno od najboljih doba godine za sadnju.
Proleće je, priznajmo, haotično. Svi kreću u rasadnike istog vikenda, vreme se menja iz dana u dan, a mlade biljke jedva stignu da se ukorene pre prve letnje žege. Jesen je mirnija. Period od kraja septembra do kraja godine smatra se jednim od najpogodnijih za radove u bašti, jer biljkama pruža dovoljno vremena da se ukorene i prilagode novom okruženju pre početka intenzivnog prolećnog rasta.
U ovom tekstu saznaćete zašto jesenja sadnja funkcioniše, kako da je uradite kako treba, šta je bolje ostaviti za proleće i koje kombinacije biljaka vredi posaditi baš sada.
Jesenja sadnja i njene tajne
U toku jeseni vazduh se brzo hladi, ali zemlja uspeva još dugo da čuva letnju toplotu. Krajem septembra ona se ponaša kao inkubator za koren. Hladniji vazduh znači manje isparavanja preko lišća. Biljka zato ne troši snagu na održavanje krošnje, već je usmerava ispod zemlje, u koren. Koren najbolje raste upravo kada je vazduh hladniji od zemlje, i nastavlja da se širi sve dok temperatura tla ne padne ispod otprilike 10°C.
Rezultat? Biljka posađena u jesen dočekuje prvo proleće kao stari stanar, a ne kao novi gost. Ima dublji koren, lakše podnosi vremenske promene i ima prednost nad biljkama posađenim u prolećnoj gužvi.
Uporedite to sa prolećnom sadnjom. Biljka posađena u aprilu mora istovremeno da pušta koren, lišće i cvet, a ubrzo zatim stiže i letnja vrućina. Sve se dešava odjednom, pa je koren često plići i biljka je osetljivija na sušu.
Jesenja biljka taj posao rasporedi na dva godišnja doba: preko jeseni gradi koren, a na proleće sve snage usmerava u rast iznad zemlje.
Dr Steven Still (Manual of Herbaceous Ornamental Plants), dugogodišnji profesor hortikulture na Univerzitetu Ohajo i jedan od najpoznatijih stručnjaka za trajnice, govorio je da svi sade u proleće, a da je jesen zapravo još bolje vreme. Po njemu, hladnije vreme i topla zemlja pomažu trajnicama da se lepo smeste pre zime.
Četiri razloga više da sadite baš sada
Više cveća naredne godine. Trajnice koje cvetaju u proleće i leto obično daju više cvetova ako su posađene prethodne jeseni. Imaju vremena da se ukorene, pa se na proleće vraćaju veće, a veća biljka nosi više cvetova.
Prirodno zalivanje. Jesen obično donosi više kiše i manje isparavanja nego leto. Novoposađene biljke zato traže manje vašeg truda oko zalivanja, a zemlja duže ostaje vlažna.
Vreme za deljenje i presađivanje. Jesen nije samo za nove biljke. To je i odlično vreme da podelite prerasle trajnice ili premestite one koje vam ne stoje na pravom mestu. Tako dobijate nove sadnice besplatno.
Manje štetočina. Insekti i puževi su manje aktivni kada zahladi. Biljka zato ne troši snagu na odbranu, već na koren.
Kako da jesenja sadnja uspe
Pazite na rok. Trajnice sadite oko šest nedelja pre prvog mraza, a žbunje i drveće oko šest nedelja pre nego što se zemlja zaledi. Ako ste zakasnili, ipak ih posadite: koren je preko zime sigurniji u zemlji nego u saksiji.
Sadite pre opadanja lišća. Kada lišće prekrije leju, teško ćete naći mesto koje ste odabrali za novu biljku.
Pripremite zemlju. Dok je tlo toplo i rastresito, očistite korov i umešajte kompost.
Sadite na pravu dubinu. Vrh korenove grude iz saksije prekrijte sa oko 5 mm zemlje. Kod sadnica golog korena potražite trag zemlje na stablu i posadite malo dublje od njega.
Zalivajte do zamrzavanja. Odmah posle sadnje dobro zalijte biljku oko korena. Ako je jesen suva, zalivajte bar jednom nedeljno dok se zemlja ne zaledi.
Malčirajte. Sloj usitnjenog lišća ili kore duže drži zemlju toplom i čuva vlagu, pa koren ima više vremena da se razvije.
Preskočite đubrivo. Ne stavljajte ga u rupu za sadnju jer može oštetiti mlado korenje. Jesen nije vreme da podstičete rast lišća.
Jesenja sadnja – kada je pravi trenutak za nju
U ravničarskim krajevima prvi mrazevi se obično javljaju krajem oktobra ili početkom novembra, ali to se menja iz godine u godinu. Zato pratite lokalnu prognozu, a ne samo kalendar.
Sadnja je moguća tokom jeseni, pa čak i početkom zime, sve dok nema jakih mrazeva i dok zemlja nije smrznuta, odnosno dok je tlo dovoljno rastresito da se može kopati. Ipak, najbolje je pratiti vremenske uslove i prilagoditi vreme sadnje trenutnim prilikama.
Jesenja sadnja – najčešće greške
Preduboka sadnja je jedan od najčešćih razloga zašto se biljka loše primi. Vrat korena mora ostati na nivou zemlje. Đubrivo u rupi za sadnju može da sprži mlado korenje i podstakne rast lišća baš kada biljci treba mir. Mnogi misle da jesenje biljke ne treba zalivati.
Koren raste sve do zamrzavanja zemlje i za to mu treba vlaga. Biljka koja je dugo stajala u saksiji često ima koren koji kruži oko grude. Pre sadnje ga nežno rastresite da bi krenuo u stranu, u okolnu zemlju.
Biljke koje vredi posaditi ove jeseni
Ako tražite biljke koje vredi posaditi baš sada, slede naši favoriti. Asteri (zvezdani) cvetaju kada sve ostalo u bašti prestaje i pune je ljubičastim i plavim tonovima. Anemona donosi nežne bele ili roze cvetove od kasnog leta pa sve do mraza. Hoste su prvi izbor za senku. Posađene sada, grade koren u miru dok su puževi neaktivni. Heuchere imaju listove u bojama od limete do čokolade, pa leja ostaje živa i kada cvetovi odu.
Brza kombinacija: u senci spojite hoste i heuchere, a na suncu asteri, anemone i sedumi zajedno daju boju od avgusta do kasne jeseni.
