Ginko
Ginko je visoko i široko listopadno drvo piramidalnog oblika. Ginko se gaji vekovima u dvorištima kineskih i japanskih hramova kao sveto drvo. Dvodomna je vrsta, što znači da su neka stabla muška, a neka ženska. Može da naraste i preko 30 m. Jedinstveno lepezasto lišće ginka počinje zelenom bojom, ali se u jesen menja u zlatno-žutu i tada je ova vrsta najlepša. Izgleda spektakularno, posebno u kombinaciji sa vrstama koje u jesen dobijaju crvenu boju lista kao što je likvidambar ili acer “October Glory“. Pre nego što ceo list postane zlatne boje, ponekad postoji faza u kojoj je list dvobojan, sa odvojenim trakama zlatne i zelene boje. Kora na starijim primercima drveta dobija duboke brazde. Seme, koje ima samo na ženskim stablima, otrovno je za ljude i kućne ljubimce.
Sadnja i nega
Drveće ginka bilobe je dovoljno atraktivno da se ova vrsta sadi kao soliterno stablo u vašem vrtu, posebno zbog svoje zlatne boje lišća. Najbolje raste na punom suncu i ima prosečne potrebe za vodom. Ginko je otporan na bolesti i toleriše gradska zagađenja. Nije izbirljiv prema tipu tla i toleriše i kiselo i alkalno zemljište. Najvažnije je da je zemljište dobro drenirano. Zalivajte po potrebi da biste održali tlo vlažnim. To je posebno važno kada je drvo mlado, relativno je otporan na sušu u zrelosti. Mlade sadnice ginka prihranjujte đubrivom za drveće. Odrasla stabla obično ne treba prihranjivati.
Orezivanje
Mnoge vrste ginka počinju uskim rastom dok su mlade, a kasnije se šire i formiraju veoma široke krošnje. Ovaj proces možete malo usporiti tako što ćete ih orezati dok su mladi kako biste ih “naterali” da budu uže forme. Ako nemate mesta za široku krošnju, onda odaberite vrstu koja je uske forme. Ginko se takođe koriste za japanski bonsai.
***Ginko biloba je najstarija živa vrsta drveća, ostala je na zemlji oko 200 miliona godina, zbog čega se naziva i „živi fosil“. Drvo ginka može da živi više od 1.000 godina.